Лазар Пециреп 0001    Виђех чудо прије невиђено 0002    ђе братими Туре каурина, 0003    бег Љубовић Луку Радовића 0004    да му Лука изда три хајдука, 0005    те хајдука Лаза Пецирепа 0006    су његове два мила синовца, 0007    два синовца до два Сочивице, 0008    Сочивице Станка и Николу. 0009    Лука му се јадан куне криво, 0010    е их није ниђе ни видио, 0011    но му ’вако бего говораше: 0012    "Не куни се мени, Лука, криво, 0013    у тебе су синоћ вечерали, 0014    закла си им једно јање црно, 0015    ако ли ми, слуго, не вјерујеш, 0016    да ти на њих одијело кажем: 0017    на хајдука Лаза Пецирепа, 0018    на њега је црљена долама, 0019    на доламу токе позлаћене, 0020    опас’о се пасом од кадифе, 0021    за пас су му двије пушке мале, 0022    о рамену сјајни џевердане. 0023    На хајдука Сочивицу Станка, 0024    на њега је зелена долама, 0025    на доламу токе о’ три оке, 0026    испуњене драгијем камењем, 0027    опас’о се пасом од кадиве, 0028    за пас му је нож и пушка мала, 0029    све у сребру па су позлаћене." 0030    Не даде му већ говорит Лука: 0031    "Истина је, драги господаре! 0032    Издаћу ти мога побратима." 0033    Па одоше двору Лукиноме, 0034    ал’ је Луки бего говорио: 0035    "Доведи их у твоје дворове, 0036    издај ми их да их посијечем, 0037    оли твоја, ол’ њихова глава!" 0038    Таде му је Лука говорио: 0039    "Не за бога, беже господару! 0040    Немој мене дворе крвавити, 0041    но хајдемо горје у планину, 0042    у планину под велику јелу, 0043    ђе је Лази вазда дановиште 0044    и понеси у мјешину вина 0045    и дебела меса овнујега 0046    и шенична љеба бијелога, 0047    па не води друга ниједнога, 0048    ја ћут т’ издат побратима мога, 0049    ја ћу ти га уватити жива 0050    су обадва Сочивице друга, 0051    предаћу их тебе у рукама 0052    да им собом посијечеш главе." 0053    Како рекли тако не порекли, 0054    ал’ је Луки љуба говорила: 0055    "Не за бога, драги господаре! 0056    Немој издат до три побратима, 0057    но ти њима издај Љубовића 0058    да га воде ломној Гори Црној, 0059    кад одведу бега Љубовића, 0060    доће тебе ђеца и љубовца, 0061    доћи ће ти мука сваколика." 0062    То је Лука послуша љубовцу 0063    па кад свану и ограну сунце, 0064    ево т’ иде Љубовићу бего, 0065    отидоше отле у планину, 0066    ту нађоше до три побратима, 0067    ту нађоше, што их и тражише, 0068    Лука нађе до три своја побре, 0069    пију вино под јелом зеленом, 0070    а кад пише и обједоваше, 0071    таде вели Љубовићу бего: 0072    "Копиљане, Пециреп-Лазаре! 0073    Опражни ми сву Херцеговину, 0074    робиш буле а сијечеш Турке, 0075    одгониш нам коње и волове 0076    и бијеле овце на збојеве." 0077    Лазар гледа Луку Радовића, 0078    а Лука му оком намигнуо, 0079    скочи Лазар од земље на ноге, 0080    Љубовића ногом ударио, 0081    за грло га био уфатио, 0082    прискочише остала дуржина, 0083    Љубовићу савезаше руке, 0084    поведоше г’ низ Херцеговину, 0085    док дођоше ломној Гори Црној 0086    на крваво равно Велестово 0087    отолен су књигу отправили 0088    на бијеле дворе Љубовића 0089    да се стану на Грахово равно, 0090    да доведу робје Радовића, 0091    да доведу хата Љубовића 0092    и његово благо свеколико 0093    па да бега врну на откупе. 0094    Кад је двору бега Љубовића 0095    тако црна књига допанула, 0096    све дадоше што им запиташе, 0097    благо даше, бега повратише, 0098    на Грахову ђе се састадоше, 0099    па радосно сви пођоше дома, 0100    најрадије Љубовићу бего.